SINONIM ZA USPEH

Nebojša Raičević, kruševački košarkaški trener, pored brojnih uspeha u svojoj bogatoj karijeri nastavlja da postiže sjajne rezultate u tek završenoj sezoni.
Kada pomenete ime Nebojše Raičevića većini kruševljana je asocijacija Napredak, klub u kojem je proveo celu igračku karijeru i tim u kojem je počeo svoju trenersku karijeru. Većina naših redova će biti posvećena Napretku, ali ne kruševačkom već aleksinačkom. Sa timom iz južne Srbije je za kratak vremenski period uspeo da pređe put od drugoligške do superligaške ekipe. U aktuelnoj sezoni kroz Košarkašku ligu Srbije uspeo je da sa svojim timom izbori nadmetanje sa našim najačim timovima iz Srbije što je ujedno bila najuspešnija sezona za aleksinačku košarku. Klub je prošle godine postigao istorijski uspeh ulaskom u KLS ligu, a ove je to nadmašeno plasmanom u Superligu. Time je klub iz ovog malog grada postao brend čitave južne i istočne Srbije.

„Plan da se ostane u ligi je ostvaren neočekivano čak 9.kola pre kraja prvenstva, ulazak u Superligu od nas niko nije očekivao. Najbolji srpski timovi Borac, Metalac, Vojvodina, Sloboda iz Užica, ispostavilo se nisu bili nesavladivi za nas, naprotiv. Od starta smo krenuli neustrašivo, znajući sa čime raspolažemo i da nam je svaka utakmica kvalifikaciona.“ – započinje razgovor Raičević.
U timu je imao svoje kruševljane, Vojkana Milinčića, Dimitrija Raičevića i Luku Milojevića. Momke koje poznaje i u koje ima puno povrenje. Pored njih tu su bili Bogavac,Karalić,Ognjenović,Stanković,Gašić,Petrović,Antonijević,Ilkić,Mikavica koji su ispisali najsjajniju stranicu aleksinačke košarke.
„ Bilo je na početku teško privoleti nekog sa skromnim budžetom da dođe u malu sredinu ali sam uspeo da sastavim dobar tim od prevashodno dobrih ljudi. Timski duh i odlična atmosfera doprinelu su ovom neočekivanom uspehu. Atmosfera u samom gradu i hali je posebna priča i treba je doživeti. Sa budžetom koji je znatno manji u odnosu na druge klubove napravili smo izvanredne rezultate. Imam izuzetnu saradnju i razumevalje sa predsednikom Stojkovićem tokom ovetri godine kao i podršku čitavog mesta i lokalne samouprave. Sve ovo nam je dosta pomoglo da dođemo do konačnog rezultata na radost svih aleksinčana.“ – ističe Raičević.
Pomenuli smo da je celu igračku karijeru proveo u kruševačkom Napretku koja je trajala punih 17 sezona sve do 1991. godine. Tada je počeo da radi sa juniorskom selekcijom ovog kluba a vrlo brzo je postao i trener prvog tima. Za rodni grad ga vezuje i svoj klub, OKK Kruševac koji je osnovan 1998. godine i već 22 godine uspešno radi i funkcioniše.
„Moja trenerska karijera je počela u Napretku u kojem sam i ponikao kao igrač. Svoj matični klub sam vodio u više navrata u Srpskoj ligi, Drugoj ligi i najvišem rangu takmičenjau Srbiji gde sam se afirmisao kao trener i postigo značajne rezultate pre svega u afirmisanju mladih igrača iz našeg grada i okoline. Napredak trenutno ne zaslužuje mesto u srpskoj košarci na kome se sada nalazi već duže vreme.“ – navodi Raičević i dodaje:
„ OKK Kruševcu sam se posvetio kao neko ko je sa stečenim iskustvom hteo da stvori ono najvažnije, bazu igrača i trenera iz naše sredine, kako bi Kruševac u dogledno vreme ponovo bio značajna košarkaška sredina. Mislim da sam uspeo da postavim stvari na pravo mesto, da radimo stručno i odgovorno, za dobrobit košarke.“
OKK Kruševac je osnovan na inicijativu sportskog novinara Bojana Sremčevića i našeg proslavljenog trenera sada već davne 1998. godine. Tokom ovih godina je iz kluba poniklo mnogo kvalitetnih mladih igrača.
„Naše selekcije već dve decenije se takmiče u ligama Košarkaškog saveza Srbije. Pionirska i kadestska selekcija su bili finalisti završnih turnira Prvenstva Srbije u više navrata. Osvajači smo međunarodnog košarkaškog turnira u Bolonji, naš seniorski tim koji je bio najmlađi u svim ligama 2008. godine se takmičio u Srpskoj ligi.“ – ističe Raičević.
U klubu rade sa svim mlađim selekcijama. Sa mlađim pionirima radi Marko Sremčević, pionire trenira Vladimir Radmanovac, kadete Dragan Vukićević dok juniorski i seniorski tim predvodi Nenad Pešić. Tokom dve decenije u klubu su radili kao treneri i Nenad Spasojević, Dragoslav Radojević, Dragan Vujatović, Stefan Raičević, Boško Vraneš i Duka Jovanović. U tom periodu je izašao i veliki broj igrača koji i dalje aktivno igraju u zemlji i inostranstvu, Nemanja i Ognjen Jamaraz, Milenko Veljković, Đorđe Simeunović, Dimitrije raičević, Vojkan Milinčić, Luka Milojević i drugi.
„I dalje ćemo raditi na afirmaciji naših mladih igrača, stvarati bazu za naš seniorski tim i reprezentativne selekcije. Cilj nam je da seniori za par godina sastavljeni od naših igrača iz škole košarke pređu u viši rang takmičenja.“ – navodi Raičević.
Ono što posebno izdavaja popularnog Rajka je rad u inostranstvu. Kao selektor juniorske reprezentacije Irana 2008. godine je postao prvak Azije sa ovom selekcijom. Potom je radio i u Libanu i Bahrenu pa nas je zanimalo kakva iskustva u radu sa azijskim selekcijama:
„Iran je specifična zemlja bogate istorije i gostoljubivih ljudi. Stara Persija, civilizacija koja je mnogo toga ostavila današnjim pokolenjima. Zemlja o kojoj se malo zna, za koju se vezuju mnoge predrasude, ali moje iskustvo je sasvim drugačije jer sam tamo živeo i upoznao njihov mentalitet. Glavni grad Teheran je kao i sve druge evropske i svetske metropole. Što se tiče košarke izuzetno vredni, radni, disciplinovani i željni uspeha i rezultata.“ – navodi Raičević iskustvo iz Irana.
U Bahreinu je vodio kraljevski klub Muharak koji je pored Maname osvajač najvećeg broja titula.
„Kraljevina Bahrain, mala ostvrska zemlja u Golfskom zalivu, prebogata naftom i gasom koju su englezi kao kolonizatori eksplatisali. Multinacionalna sredina gde se život odvija u glavnom gradu Manami. Košarkaška sredina koju očekuje ekspanzija igrača, pre svega iz Amerike, veoma bogata sa izvanrednim uslovima za rad ali sa slabijom igračkom i trenerskom bazom.“
Pored Irana i Bahreina radio je i u glavnom gradu Libana, Bejrutu.
„Bejrut je sigurno jedan od najlepših mediteranskih gradova. Tamo sam radio sa njihovim najtalentovanijim mladim igračima kao instruktor FIBA. Predivan grad i zemlja suprotnosti gde se prepliću tri religije. Imao sam prilike neposredno pored Bejruta da posetim i Biblos, najstariji grad na svetu koji se smatra kolevkom čovečanstva.“
Prošle godine je u maju mesecu kao FIBA instruktor sa još trojicom trenera iz Srbije boravio tri nedelje u Kini.
„Na seminarima u Pekingu i Vuhanu, gradu koji je nažalost u žižu javnosti došao po virusu, sam održao predavanja za trenere i radio treninge sa njihovim najtalentovanijim igračima uzrasta od 12 do 18 godina. Ti seminari su održani u susret Svetskom prvenstvu. Pored stručnog rada zadovoljstvo mi je bilo da posetim zemlju u kojoj već pet godina radi moj stariji sin Stefan kao trener.“ – sa ponosom ističe Raičivić.
Košarka je u genima u porodici Raičević. Pored Rajka, sinovi Dimitrije i Stefan su takođe uspešni košarkaški radnici. Dimitrije nastupa već duži niz godina u našim klubovima u Košarkaškoj ligi Srbije dok je Stefan posle usavršavanja trenerskog poziva u Kruševcu sada u Kini gde uspešno radi sa mlađim selekcijama najmnogoljudnije zemlje na svetu.